Razbijanje mitova: U ovom članku bavimo se mitovima povezanim sa starenjem.
Budući da je starenje neizbežno i, za neke ljude, zastrašujuće, nije iznenađenje što mitova ima na pretek.
Pre oko 300.000 generacija, ljudska vrsta se odvojila od drevnog pretka kojeg delimo sa šimpanzama. Od tada se očekivani životni vek kod rođenja udvostručio.
Tokom poslednjih 200 godina, očekivano trajanje života pri rođenju ponovo se udvostručilo.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (VHO), „Između 2000. i 2050. godine, procenat svetske populacije tokom 60 godina udvostručiće se sa oko 11% na 22%.“
Imajući ove činjenice na umu, razbijanje mnogih mitova povezanih sa starenjem čini se hitnijim nego u bilo kom trenutku naše evolucione istorije. U ovom članku pozabavićemo se mitovima povezanim sa vežbanjem, kognitivnim sposobnostima, seksom i još mnogo toga.
Fizičko pogoršanje je neizbežno
Ovo nije potpuno netačno. Kako starimo, naše telo doživljava habanje decenijama upotrebe. Međutim, fizičko pogoršanje ne mora biti potpuno i ljudi ga često mogu usporiti.
Kao što SZO objašnjava, „Povećana fizička aktivnost i poboljšanje ishrane mogu efikasno da se nose sa mnogim problemima koji su često povezani sa starošću“. Ovi problemi uključuju smanjenu snagu, povećanu telesnu masnoću, visok krvni pritisak i smanjenu gustinu kostiju.
Neka istraživanja pokazuju da samo očekivanje fizičkog pogoršanja povećava verovatnoću da će se neko fizički pogoršati.
U jednoj studiji naučnici su anketirali 148 starijih osoba o njihovom starenju, načinu života i opštim zdravstvenim očekivanjima.
Zaključili su da očekivanja u vezi sa starenjem „igraju važnu ulogu u usvajanju fizički aktivnog stila života kod starijih odraslih osoba i mogu uticati na zdravstvene ishode, poput fizičke funkcije“.
Dakle, iako je verovatno da će doći do pogoršanja, upravljanje očekivanjima pomoći će pojedincima da donesu bolje životne izbore kako bi održali fizičko zdravlje i kondiciju kasnije u životu.
Starija studija istraživala je kako percepcija starenja utiče na verovatnoću pojedinca da potraži medicinsku pomoć. Autori studije koja je obuhvatila podatke od 429 starijih odraslih zaključili su: Mala očekivanja u vezi sa starenjem bila su nezavisno povezana sa neverovanjem da je važno tražiti zdravstvenu zaštitu.
Druga studija proučavala je pojedinačne stavove o starenju tokom kasnog srednjeg veka i kako oni mogu uticati na njihov ukupni životni vek. Autori su zaključili da su „starije osobe sa pozitivnijom samo-percepcijom starenja, živele 7,5 godina duže od osoba sa manje pozitivnom samo-percepcijom starenja“.
Ukratko, održavanje aktivnosti, pravilno hranjenje i održavanje pozitivnih izgleda često može usporiti fizičko pogoršanje povezano sa starijim godinama.
Stariji odrasli ne bi trebalo da vežbaju
Iz prethodnog odeljka je jasno da je ovo mit. Prema starijem članku iz neuropsihobiologije, održavanje aktivnosti može povećati snagu mišića, smanjiti masnoće i poboljšati mentalno zdravlje.
Neki ljudi misle da, kada dostignu određenu starost, nema smisla vežbati, jer veruju da to neće doneti nikakvu korist. Ovo je još jedan mit. U jednoj studiji istraživači su stavili 142 odrasle osobe starosti 60–80 godina na 42-nedeljni režim dizanja tegova.
Naučnici su otkrili da je kurs povećao „dinamičku snagu mišića, veličinu mišića i funkcionalni kapacitet“.
Takođe postoje dobri dokazi da redovno vežbanje može smanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Studija, u kojoj je učestvovalo 1.740 starijih odraslih, otkrila je da je redovno vežbanje „povezano sa odlaganjem početka demencije i Alchajmerove bolesti“.
Međutim, ljudi bi trebalo da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što započnu novi režim vežbanja. Na primer, Nacionalna zdravstvena služba (NHS) u Ujedinjenom Kraljevstvu ukazuje da bi ljudi sa određenim stanjima povezanim sa godinama, poput osteoporoze, trebalo da izbegavaju vežbanje sa velikim naporom.
Međutim, velika većina starijih odraslih može se prepustiti nekom obliku fizičke aktivnosti.
Starije odrasle osobe trebaju manje (ili više) sna
Neki ljudi veruju da starijim osobama treba više sna nego mlađim, možda zbog stereotipa da stariji ljudi uživaju u dremci. Drugi kažu da starijim odraslima treba manje sna, što bi moglo proizaći iz stereotipa da stariji odrasli ustaju rano ujutro.
Ove mitove je relativno teško ukloniti, jer je u to uključeno mnogo faktora. Nesumnjivo je tačno da stariji odrasli imaju teže poteškoće sa spavanjem i da je njihov san usitnjeniji.
Ovo bi moglo pomoći da se objasni zašto neke starije odrasle osobe treba da dremaju danju. Kako se ljudsko telo menja sa godinama, to može poremetiti cirkadijske (dnevne) ritmove.
To zauzvrat može uticati na san. Veza je takođe višestruka: ako se cirkadijanski ritmovi neke osobe poremete, to može uticati na druge aspekte njene fiziologije, kao što su nivoi hormona, što takođe može uticati na njen san.
Osim cirkadijskih poremećaja, određene bolesti koje se češće javljaju kod starijih odraslih, poput osteoartritisa i osteoporoze, mogu da izazovu nelagodu, što može negativno uticati na sposobnost pojedinca da spava.
Slično tome, neka stanja uzrokuju otežano disanje, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća i kongestivnu srčanu insuficijenciju; ovo takođe može učiniti spavanje izazovnijim.
Prema starijem članku, određeni lekovi, uključujući beta-blokatore, bronhodilatatore, kortikosteroide, dekongestive i diuretike, takođe mogu ometati san. Starije odrasle osobe češće uzimaju ove vrste lekova, ponekad zajedno.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da ljudima od 61 do 64 godine treba 7–9 sati, a osobama od 65 godina i starijim 7–8 sati sna svake noći.
Neka istraživanja sugerišu da stariji odrasli mogu da se nose sa nedostatkom sna bolje nego mladi. Studija u Journal of Sleep Research otkrila je da su stariji odrasli postigli bolji rezultat nakon intervencije uskraćivanja sna od mlađih odraslih u nizu mera, uključujući negativni afekat, depresiju, konfuziju, napetost, bes, umor i razdražljivost.
Samo žene obolevaju od osteoporoze
Osteoporoza je stanje u kojem kosti postepeno postaju sve slabije. Neki ljudi veruju da to pogađa samo žene. Ovo nije istina; može uticati na bilo koji pol i ljude bilo koje starosne dobi. Međutim, osteoporoza je zaista mnogo češća kod starijih ljudi, belaca i žena.
Prema preglednom članku, Međunarodna fondacija za osteoporozu procenjuje da u svetu oko 1 od 3 žene starije od 50 godina ima osteoporozu, a oko 1 od 5 muškaraca doživiće frakturu kostiju povezanu sa osteoporozom tokom svog života.
Još jedan povezan mit je da je osteoporoza neizbežna za žene kako stare. Kao što gore navedeni podaci potvrđuju, dve trećine žena starijih od 50 godina nemaju osteoporozu. Da bi se rizik sveo na minimum, Nacionalni institut za starenje savetuje ljudima da jedu hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D i da redovno vežbaju.
Kako starite, mozak vam se usporava
Izraz kognitivni pad odnosi se na postepeno smanjenje mentalnog funkcionisanja sa godinama, ali pre nego što se pozabavimo činjenicama, odbacujemo nekoliko povezanih mitova:
Demencija je neizbežna kako stariš
Prema SZO, rizik od razvoja demencije raste sa godinama, ali to ne pogađa sve starije odrasle osobe. Procenjuje se da širom sveta 5-8% ljudi starijih od 60 godina ima demenciju. To znači da 92% –95% ljudi starih 60 ili više godina nema demenciju.
Kognitivni pad dovodi do demencije
Suprotno popularnom mišljenju, pad kognitivnih sposobnosti ne mora nužno signalizirati početak demencije.
Ljudi koji nastave sa demencijom imaju tendenciju da prvo dožive kognitivni pad. Međutim, neće svi koji dožive kognitivni pad razviti demenciju.
Kognitivni pad je neizbežan
Kao što gornja statistika pokazuje, pad kognitivnih sposobnosti nije neizbežan, bez obzira na dugotrajni mit da starije odrasle osobe doživljavaju mentalno usporavanje. I, što je najvažnije, postoje načini za smanjenje rizika.
U 2015. godini, Alzheimer’s Association procenio je dokaze o modifikovanim faktorima rizika i za demenciju i za pad kognitivnih sposobnosti. Njihov izveštaj, predstavljen Svetskom savetu za demenciju, objašnjava da „postoji dovoljno dokaza koji podržavaju vezu između nekoliko promenljivih faktora rizika i smanjenog rizika za pad kognitivnih sposobnosti“.
Otkrili su da su održavanje redovne fizičke aktivnosti i upravljanje klasičnim kardiovaskularnim faktorima rizika, kao što su dijabetes, gojaznost, pušenje i visok krvni pritisak, snažno povezani sa smanjenim rizikom od kognitivnog pada.
Takođe su pronašli dobre dokaze da zdrava ishrana i celoživotno učenje ili kognitivni trening takođe smanjuju rizik od kognitivnog pada.
Nema smisla odustati od pušenja sada
Bez obzira da li je ovo istinski mit ili samo izgovor, neki stariji odrasli kažu da nema smisla odustati od pušenja u „njihovim godinama“. Ovo nije istina. Kao što NHS jasno objašnjava:
„Bez obzira koliko dugo pušili i koliko god cigareta dnevno pušili, vaše zdravlje će početi da se popravlja čim prestanete. Neke zdravstvene beneficije su neposredne, neke dugoročne, ali važno je da nikad nije kasno. “
Seks je retko ili je nemoguće s godinama
Neki ljudi veruju da starije odrasle osobe gube sposobnost uživanja u seksu i da njihovi polni organi postaju nepodobni. Ovo je, srećom, mit.
Tačno je da se rizik od erektilne disfunkcije (ED) i suvoće vagine povećava kako ljudi stare, ali za većinu pojedinaca to nisu nepremostivi problemi.
Sildenafil (Viagra) i maziva ili hormonske kreme u mnogim slučajevima mogu učiniti čuda. Pre uzimanja Viagre, neophodno je da razgovarate sa lekarom, jer nije pogodan za sve.
Članak u Međunarodnom časopisu za kliničku praksu ukazuje da oko 0,4% muškaraca starosti 18–29 godina ima ED, u poređenju sa 11,5% muškaraca starih 60–69 godina. Međutim, okretanje te statistike u glavu čini ga manje zastrašujućim – gotovo 9 od 10 muškaraca u 60-im godinama nemaju ED.
Seks starijih ljudi može biti manje brz i besan, ali to nije nužno loše. Kao što jedan autor piše, „Starenje ne prekida nužno zdrav seksualni život, ali zahteva redefinisanje njegovog izraza“.
Postoje i određene koristi. Na primer, muški penis često postaje manje osetljiv, pomažući im da duže održavaju erekciju.
Tačno je da kako neki ljudi odrastaju, nemaju istu seksualnu želju ili nagon kao u mladosti, ali to nikako nije slučaj sa svima.
Da završimo ovaj odeljak na vrhuncu, dole je citat iz anketnog istraživanja u kojem je učestvovalo 158 starijih osoba. Iako su učesnici izvestili da imaju manje seksa nego deceniju ranije, autori pišu:
„Izuzetno robustan seksualni život dokazivali su i muškarci i žene, čak i do duboke starosti.“
I za kraj…
Sve u svemu, čini se da se većina mitova oko doba usredsređuje na neizbežnost. Ljudi veruju da je neizbežno da će se postepeno raspadati u prašinu kako njihovi životi postaju sve nepodnošljiviji, dosadniji, bez strasti i bolni.
Iako se određeni aspekti zdravlja mogu s godinama smanjivati, ništa od navedenog nije neizbežno za sve. Kao što smo otkrili, pozitivan psihološki pogled na starenje može koristiti fizičkim aspektima starenja.
