Zablude o koži: Naša koža igra više uloga. Na primer, koža ima protektivnu ulogu, blokira put patogenim mikroorganizmima. Takođe nam pomaže da se zagrejemo kada je hladno i da se ohladimo kada je toplo.
Ova sposobnost kože se naziva termoregulaciona uloga kože.
Ono što je važno, koža pruža dom senzornim neuronima, koji nam omogućavaju da osetimo svet oko nas.
Uprkos širokom spektru fizioloških funkcija koje ovaj organ igra, verovatno je najpoznatiji po tome što je najveći organ u telu, mada se neki naučnici s tim ne slažu. Koža je takođe naš najvidljiviji organ.
I zato što je tako vidljiva, koža je takođe postala ciljni organ za širok spektar proizvoda, od kojih mnogi obećavaju čistiju, zdraviju i mladalačku kožu.
Pošto je koža, za mnoge od nas, odraz lepote, nije ni čudo što su joj naučnici, lekari i šarlatani godinama posvećivali veliku pažnju. Sve je to zajedno dovelo do stvaranja brojnih zabluda o koži ne bi li neka kozmetička kuća što bolje plasirala svoj proizvod na tržište.
U ovom članku ćemo se pozabaviti sa 12 uobičajenih zabluda o koži.
Da bismo nam pomogli da se izborimo sa činjenicama iz fikcije, zatražili smo pomoć tri stručnjaka: Prof. Hivel C. Villiams, OBE, D.Sc .: Saradnik Akademije medicinskih nauka i Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja viši istraživač emeritus.
Profesor Villiams je takođe profesor dermato-epidemiologije i ko-direktor Centra dermatologije zasnovane na dokazima u Kueen’s Medical Centru u Nacionalnoj zdravstvenoj službi Univerziteta Nottingham (NHS) Trust.
Dr. Derrick Phillips: dermatolog i portparol Britanske fondacije za kožu. Dr Beth G. Goldstein: Osnivač Get Mr. i Central Dermatology Center.
1. Skupa krema za kožu može zauvek održati vašu kožu „mladom“
Industrija krema za kožu je ogromna. Na primer, u Sjedinjenim Državama 2020. godine prodaja „prestižne kreme za negu kože“ iznosila je 1,1 milijardi dolara od aprila do juna. To je označilo pad prodaje od 18% u 2019.
Međutim, uprkos njihovoj unosnoj popularnosti i bez obzira na cenu, nijedna krema za kožu ne može zaštititi kožu od starenja na neodređeno vreme. „Ovo je marketinški trik i svakako nije tačno“, rekao je dr. Phillips.
Kao što je prof. Villiams objasnio: „Jednostavni ovlaživači mogu postići mnogo. Kreme koje sadrže topikalne retinoide mogu poboljšati efekte fotostarenja. ” Napominje, međutim, da „nije svestan nijedne kreme koja održava kožu zauvek mladom“.
Dr. Goldstein nas je obavestio da je „90% starenja kože posledica fotooštećenja. Tako da sve kreme za koje se navodi da mogu sprečiti bore i starenje su zablude. ” U skladu s tim, dr. Phillips je napisao: „Najvažnija intervencija u usporavanju procesa je upotreba kreme za sunčanje sa širokopojasnom UV zaštitom.“ Posebno primećuje da on ne mora da bude skup.
2. Voda za piće održava kožu hidriranom-
Ovo je poluistina. Prema rečima profesora Vilijamsa, voda za piće održava vašu kožu hidriranom „u smislu da voda održava telo hidriranim, a koža je najveći organ u telu“. To bi moglo biti tačno samo u određenim, retkim situacijama. “Nema dokaza da voda za piće direktno utiče na vašu kožu, osim u ekstremnim slučajevima, poput toplotnog udara ili teške dehidratacije”, rekao je dr. Goldstein.
3. Antibakterijski sapun je najbolji za kožu
Ovo je mit. Prirodni mikrobiom kože od vitalnog je značaja za održavanje zdrave kože. „Korišćenje antibakterijskih sapuna može poremetiti tu prirodnu ravnotežu“, objasnio je prof. Villiams. “Oni takođe mogu biti oštriji na koži od pH neutralnih sapuna.” „Redovno uklanjanje i dobrih i loših bakterija nije uvek najbolja ideja“, dodao je dr. Goldstein, „osim ako ste u situaciji da je to važno, na primer, ako radite u zdravstvu, rukovanju hranom ili naravno, tokom pandemije. ”
4. Prljavo lice izaziva akne
Po stručnom mišljenju prof. Villiamsa, ovo je “besmislica”. Osim ako je, objasnio je, prljavština „kontaminacija uljnim supstancama poput pomade za kosu, masne šminke ili izloženosti profesionalnom ulju“. Standardna prljavština neće izazvati akne.
„Akne nastaju usled složene interakcije hormona i kože, a ne prljavštine. Ljudi će koristiti pilinge, tonere i mnoge proizvode za čišćenje lica kako bi se rešile ili sprečile akne, ali to često može samo izazvati iritaciju. Pore začepljuje keratin, protein koji proizvode ćelije kože, a ne prljavština. – Dr. Goldstein.
Zalazeći u detalje, dr. Phillips je rekao da, iako se mikrobiom kože može razlikovati kod ljudi koji imaju akne u poređenju sa onima koji nemaju, to nije zbog čistoće.
On takođe dodaje zanimljivu belešku o jednom prilično savremenom dermatološkom stanju: „U protekloj godini došlo je do porasta broja takozvanih akni na„ mobilnim telefonima “, gde ljudi dobijaju mrlje od akni sa strane lica koje pritiskaju njihove mobilne telefone.
Smatra se da je to povezano sa kombinacijom kratkotalasne vidljive svetlosti pametnih telefona, znoja, prašine, toplote, trenja i bakterija na površini telefona. One se mogu sprečiti redovnim čišćenjem ekrana telefona.
5. Čokolada izaziva akne
Jednostavno rečeno, prof. Villiams piše da je ovo „još jedan mit“. Iz gore navedenih razloga, ovo nema osnova.
6. Svako izlaganje suncu je loše za kožu
„Svaka izloženost suncu izaziva određeni stepen fotooštećenja,“ objasnila je prof. Villiams, „ali izlaganje suncu je od suštinskog značaja za jačanje imuniteta i sinteze vitamina D“, posebno za ljude u regionima koji su udaljeniji od ekvatora.
Slično, dr Philips je rekao: „Sunce je glavni izvor vitamina D, koji je važan za zdravlje kostiju i može igrati ulogu u imunološkom sistemu.
Takođe znamo da izlaganje suncu UV zračenju ima protivupalna svojstva koja mogu biti korisna u nekim kožnim stanjima, poput psorijaze, ekcema i pruritusa.
Međutim, on je takođe objasnio da „[ove] koristi moraju biti uravnotežene sa rizikom od raka kože, za koji znamo da je kod osoba svetlije puti direktno povezan sa izlaganjem UV zrakama.“ On preporučuje upotrebu krema za sunčanje visokog faktora, nošenje odgovarajuće odeće i boravak u hladu između 11 i 15 časova u sunčanim danima.
Kao neko ko se fokusira na operaciju raka kože, dr. Goldstein je zauzeo čvršću liniju: “Postoji epidemija raka kože sa najmanje pet miliona novih karcinoma koji se leče svake godine u SAD.
Većina ovih karcinoma je posledica izlaganja suncu.” Iako je vitamin D neophodan, objasnila je da ga možemo dobiti i iz namirnica i suplemenata, „1 od 5 Amerikanaca će dobiti rak kože, a melanom će biti najčešći rak među muškarcima, a tek drugi posle raka dojke kod žena do 2040. godine “.
7. Sprej za samopatamnjivanje štiti od UV zraka
Sprej za samopotamnjivanje neće zaštititi kožu od oštećenja od sunca ako ne sadrži dodatne UV zaštitne materije. „Samo prskanje boje po koži ne štiti od UV zraka“, rekao je prof. Villiams. Dr. Phillips ponavlja poruku: „Ne pružaju nikakvu zaštitu od UV zračenja i ne bi ih trebalo koristiti kao alternativu kremi za sunčanje.“
8. Vitamin E pomaže u uklanjanju ožiljaka
Godinama su mnogi naučnici istraživali da li vitamin E smanjuje pojavu ožiljaka, ali naši stručnjaci su bili jednoglasni u svojim odgovorima. Profesor Villiams kaže da su do sada dokazi „neuverljivi“.
Dr Goldstein se složio da „trenutni podaci ne podržavaju upotrebu vitamina E za uklanjanje ožiljaka“.
Dr. Phillips ide korak dalje, pišući da „u nekim slučajevima to može biti štetno“. Međutim, kao alternativni pristup, rekao nam je da su „proizvodi od silikonskog gela dosledno pokazali da sprečavaju prerastanje ožiljaka i poboljšavaju izgled zrelih ožiljaka“.
9. ‘Prirodni’ proizvodi su bolji za kožu
Proizvodi koji se prodaju kao „prirodni“ popularni su među potrošačima. Međutim, izraz „prirodno“ ne govori ništa o efikasnosti ili bezbednosti proizvoda. „Arsen je ipak prirodan“, podsetio nas je profesor Vilijams. „Mnogi prirodni proizvodi, poput hidratantnih krema, veoma su skupi i nemaju dodatnu korist u odnosu na jeftinije, rafinirane proizvode.
Takođe je primetio da „prirodni proizvodi mogu imati isto toliko nuspojava kao i dobro testirani medicinski proizvodi-možda nisu toliko efikasni i mogu imati problem sa stabilnošću. Ali to je lični izbor – ako ljudi vole zvuk reči „prirodno“ kao eufemizam za „nežan“ ili „siguran“ i žele da plate za proizvod, to je na njima. ” “Otrovni bršljan je potpuno prirodan”, rekao je dr. Goldstein, “ali ga ne biste trljali po koži.”
Objasnila je i da potpuno prirodni proizvodi i dalje mogu imati „ozbiljan uticaj na životnu sredinu“.
Ono što je važno, prema dr. Phillips -u, prirodni sastojci, posebno u velikim količinama, mogu izazvati alergije i iritirati kožu.
10. Ranama je potreban vazduh da zacele.
Ovo je dugotrajan i raširen mit, ali, kako je prof. Villiams sažeto objasnio, „nije tačno-rane bolje zarastaju u čistom, vlažnom okruženju“. U skladu s tim, dr. Goldstein je rekao: „Istraživanja su pokazala da ćelije bolje migriraju kako bi započele i nastavile zarastanje u vlažnom okruženju, posebno u ranim fazama zarastanja.
Držanje rane prekrivene akvaforom i zavojem je idealno [ako nema infekcije]. Takođe je primetila da pred kraj procesa zarastanja, nakon što se formiraju nova vezivna tkiva i mikroskopski krvni sudovi, vazduh može pomoći procesu zarastanja.
11. Svakodnevno piling je neophodno za zdravu kožu
Piling kože je proces uklanjanja mrtvih ćelija sa površine kože. To se može postići upotrebom pomoćnih sredstava za piling, zrnaste površine ili hemikalijama. Iako popularan, piling nije bitan. Kao što je profesor Villiams objasnio „koža se nakon pilinga oseća nežnijom, ali ponovljeni piling oštećuje prirodnu barijeru kože“.
12. Crni melem je siguran tretman za rak kože
Poslednjih godina na tržište je ušao takozvani crni melem, derivat biljke krvavice. Beskrupulozne kompanije prodaju ga kao način lečenja raka kože. U stvarnosti, crni melem može biti opasan.
Profesor Villiams nam je rekao da „sangvinarin – aktivni sastojak u crnoj masti – može izazvati ozbiljnu nekrozu tkiva i možda neće ubiti sve ćelije raka kože.
Uvek posetite dermatologa kako biste prvo pravilno dijagnostikovali sumnju na rak kože i razgovarali o mogućnostima lečenja ako se to potvrdi.
Autori objašnjavaju da „ linijski podaci o efikasnosti krvotoka prvenstveno dolaze iz studija slučaja sa nepovoljnim ishodima koji uključuju pacijente koji su se sami lečili crnim melemima koji sadrže krvavu koren“.
Dr Goldstein odražava ove nalaze, objašnjavajući da je „video tužne ishode ljudi koji su pokušavali ovaj tretman“. Takođe je ponovila da crni melem oštećuje zdravo tkivo bez efikasnog lečenja raka.
Doktor Phillips potvrđuje negativne posledice crnog melema: „Uprava za hranu i lekove (FDA) navela je crni melem od pouzdanog izvora kao lažni lek za rak, i treba ga izbegavati!
Zaključak:
Iako smo samo zagrebali površinu zabluda o koži, nadamo se da će to na neki način popraviti ravnotežu između mitova i istine u dermatologiji. Budući da je kozmetička industrija pravi gigant, obučeni dermatolozi i strukovni kozmetičari se bore da pronađu svoj prodor u psihu javnosti. Ovo, nažalost, otežava otkrivanje mitova o koži.
