Empatija u savremenom društvu
U svakodnevnom životu, kada smo okruženi velikim brojem ljudi oko sebe veoma je bitno da imamo razvijenu emocionalnu inteligenciju i empatiju kako bi razumeli jedni druge i kako bi samim tim živeli jedni sa drugima u harmoniji. U vanrednim situacija, posedovanje ovih veština je još bitnije.
Kada je poremećen „normalan“, životni tok svakog pojedinca, moramo se držati zajedno.
Tako ćemo pomoći jedni drugima da na najbolji mogući način prevaziđemo ove „krizne“ dane koje nas sve opterećuju. S toga sam danas odlučila da nas podsetim šta je to uopšte empatija i koliko je ona značajna za sve nas.
Empatija
Pojam empatije u savremenom društvu je relativno novijeg porekla, iako se o sličnim procesima u psihologiji govorilo i ranije, samo ne pod tim imenom.
Termin je prvi put upotrebio Tičiner ( Edward B. Tichener 1909).
Koristio ga je u širem značenju, tj. kao kognitivnu sposobnost razumevanja unutrašnjeg stanja druge osobe. Psiholozi u kliničkoj psihologiji empatiju označavaju kao proces koji služi komunikacijskim funkcijama u terapiji.
U okviru razvojne i socijalne psihologije, definicije empatije se razlikuju s obzirom na to šta istraživači podrazumevaju pod tim pojmom i kako razlikuju empatiju od sličnih procesa.
Empatija je najznačajnija komponenta emocionalne inteligencije. Ona nastaje kao oblik samosvesti.
To znači da što više osoba bolje poznaje sopstvene emocije, veštije će čitati tuđa osećanja. Emocije su mnogo prefinjenije nego reči kojima se opisuju.
Empatija daje emocionalnu pismenost, veštinu kojom se otkriva šta drugi ljudi osećaju. To znači da osoba razume kako se neko drugi oseća, ali pri tom ostaje neutralna i emocionalno ne angažovana.
Sposobnost da se prepoznaju neizgovorene reči je ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica, mimika ili pogled.
Empatija takođe znači mogućnost da se sagledaju određeni problemi iz perspektive druge osobe. Dobro je biti svestan osećanja drugih ljudi, sve dok znamo da su to njihova osećanja, a ne naša.
Empatija počinje sa slušanjem jer se tako uspostavljaju odnosi sa ljudima.
Osobe koje imaju manjak empatije su više fokusirane na lične potrebe i obraćaju malo ili nimalo pažnje na tuđe. Empatija je „lepak“ koji povezuje neku grupu da uspešno sarađuje.
Prirodna empatija
Prilagođavanje s jedne strane drugim članovima grupe, uvažavanje njihovih postupaka i potreba a sa druge strane očuvanje sopstvenog identiteta, osnovni su činioci života u socijalnoj sredini, zajednici.
U bilo kom obliku komunikacije, kod slanja i primanja poruka sam čin razumevanja poruke podrazumeva i razumevanje osećanja drugih članova grupe. Ta vrsta razumevanja naziva se prirodna empatija.
Prirodna empatija se koristi kada se osobe nalaze u interaktivnom odnosu i kada postoji ispoljavanje nekih osećanja koje treba razumeti. Osećanja mogu biti različita: radosti, tuge, nesigurnosti, strepnje i zabrinutosti.
Empatija takođe može da se definiše kao vrsta neverbalne komunikacije koja podrazumeva stavljanje sebe u psihološki okvir drugoga sa ciljem da se shvate osećanja, mišljenja i aktivnosti druge osobe.
Empatija podrazumeva aktivno slušanje i dobro razumevanje verbalne i neverbalne komunikacije.
Stoga, vreme je da zastanemo i počnemo da slušamo ljude oko sebe. Da primimo i razumemo poruke koje nam šalju, i da im na pravi način odgovorimo na istu.
Vreme je da u ovim teškim vremenima okrenemo lice jedno ka drugom, a ne leđa, i da zajedno kao jedno društvo , zajednica prevaziđemo još jedan izazov koji je pred nama.
