Sve što treba da znate o alergijama

Alergijska reakcija nastaje kada čovekov imunološki sistem postane preosetljiv na određene supstance, poput hrane, polena, lekova ili pčelinjeg otrova.

Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Mnogi alergeni su svakodnevne supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Međutim, bilo šta može biti alergen ako imuni sistem ima specifičnu vrstu neželjene reakcije na njega.

Jedna od uloga imunog sistema jeste da uništava štetne materije u organizmu. Ako osoba ima alergiju na neku supstancu, njegov imunološki sistem će reagovati kao da je ta supstanca štetna i pokušaće da je uništi.

U ovom članku saznaćete više o faktorima rizika, simptomima i tretmanima povezanim sa alergijama.

Šta je alergija?

Alergije se razvijaju kada čovekov imunološki sistem preterano reaguje na supstance koje su obično bezopasne.

Prvi put kada je osoba izložena alergenu, obično ne doživljava reakciju. Često je potrebno vreme da imuni sistem izgradi osetljivost na supstancu.

Vremenom, imuni sistem uči da prepozna i pamti alergen. Kada to učini, počinje da stvara antitela da ga napadnu kada dođe do izlaganja. Proces se naziva senzibilizacija.

Neke alergije su sezonske. Na primer, simptomi polenske groznice mogu da dosegnu vrhunac između aprila i maja, kada je broj stabala i polena trava u vazduhu veći. Osoba može doživeti ozbiljnije reakcije kako poraste broj polena.

Simptomi

Alergijska reakcija izaziva upalu i iritaciju. Međutim, specifični simptomi će zavisiti od vrste alergena. Na primer, alergijske reakcije mogu se pojaviti u crevima, koži, sinusima, disajnim putevima, očima ili nosnim šupljinama.

Ispod su neki od pokretača i simptomi koje mogu izazvati kod ljudi sa alergijom.

Prašina i polen

• začepljen nos
• svrab očiju i nosa
• curenje nosa
• natečene i vodene oči
• kašalj

Hrana

• povraćanje
• natečen jezik
• štucanje
• oticanje usana, lica i grla
• grčevi u stomaku
• kratak dah
• rektalno krvarenje, uglavnom kod dece
• svrab u ustima
• proliv

Ubod insekta

• značajno oticanje na mestu uboda
• nagli pad krvnog pritiska
• svrab kože
• kratak dah
• nemir
• osip sa ili bez jakog svraba koji se širi po telu
• vrtoglavica
• kašalj
• stezanje u grudima

Lekovi

• oticanje jezika, usana i lica
• osip
• svrab

Ako simptomi postanu jaki, može se razviti anafilaksija.

Simptomi anafilaksije

Anafilaksija je najteži oblik alergijske reakcije. To je hitno medicinsko stanje i može biti opasno po život. Anafilaksija se može brzo razviti, a simptomi se pojavljuju za nekoliko minuta ili sati od izlaganja alergenu. Istraživanja pokazuju da anafilaksija najčešće pogađa kožu i respiratorni sistem.

Neki simptomi uključuju:

•  osip, svrab
•  otežano disanje
•  Otok
•  nizak krvni pritisak
•  promene brzine otkucaja srca
•  vrtoglavica i nesvestica
•  gubitak svesti

Prepoznavanje ovih simptoma može biti od presudne važnosti za pravovremeno lečenje.

Uzroci

Kada se pojavi alergijska reakcija, alergeni se vezuju za antitela koja telo proizvodi pod nazivom imunoglobin E (IgE). Antitela se bore protiv stranih i potencijalno štetnih materija u telu. Jednom kada se alergen veže na IgE, specifične vrste ćelija – uključujući mastocite – oslobađaju hemikalije koje pokreću simptome alergijske reakcije. Histamin je jedna od tih hemikalija. To izaziva stezanje mišića u disajnim putevima i zidovima krvnih sudova. Takođe daje uputstvo sluznici nosa da stvara više sluzi.

Faktori rizika

Ljudi mogu imati veći rizik od alergija ako su mlađi od 18 godina ili imaju ličnu ili porodičnu istoriju astme ili alergija. Neki naučnici sugeririšu da oni koji su rođeni carskim rezom takođe mogu imati veći rizik od alergija, jer nisu bili izloženi majčinom mikrobiomu tokom porođaja.

Uobičajeni alergeni

Potencijalni alergeni se mogu pojaviti gotovo bilo gde. Teoretski, osoba može imati alergiju na bilo koju hranu. Specifične komponente – poput glutena, proteina prisutnog u pšenici – takođe mogu pokrenuti reakcije.

Osam namirnica koje najverovatnije izazivaju alergije su: ·

• jaja, posebno belanca
• riba
• mleko
• kikiriki
• orah
• rakovi
• pšenice
• soja

Neki drugi uobičajeni alergeni uključuju:

•  krzno, dlake kućnog ljubimca, perut,
•  plesni, buđ
•  lekovi, poput penicilina
•  ubodi insekata
•  moljci, grinje
•  polen
•  hemijska sredstva za domaćinstvo
•  metali, kao što su nikl, kobalt, hrom i cink
•  lateks
•  prašina

Dijagnoza

Ako osoba smatra da ima alergiju, njen lekar će pomoći da identifikuje šta uzrokuje alergijsku reakciju. Osoba treba da bude spremna da objasni simptome koje su primetile,  kada i koliko često se javljaju, šta smatraju da ih uzrokuje,  porodična anamneza, da li drugi članovi domaćinstva imaju sličnu reakciju ili ne.

Lekar može da preporuči neke testove ili da osobu usmeri kod stručnjaka.

Testovi

Ispod je nekoliko primera testova na alergiju:

Test iz krvi: Oni mere nivo IgE antitela na specifične alergene u imunološkom sistemu.

Testovi koji se izvode na koži: Lekar će naneti na kožu malu količinu mogućeg alergena. Ako koža reaguje i počne da svrbi, crveni se ili postane natečena, osoba ima alergiju.

Patch testovi: Da biste proverili da li postoji kontaktni ekcem, lekar može da zalepi metalni disk sa malom količinom sumnjivog alergena na leđima osobe. Oni će proveriti kožnu reakciju 48 sati kasnije, a zatim ponovo nakon 2 dana.

Lečenje

Najbolji način kontrolisanja alergije je izbegavanje alergena, ali to nije uvek moguće. U tim slučajevima medicinsko lečenje može pomoći.

Lekovi

Lekovi neće izlečiti alergiju, ali mogu pomoći osobi da smanji alergijsku reakciju.

Terapija

• Antihistaminici: Oni blokiraju delovanje histamina koji imuni sistem oslobađa tokom reakcije.
• Dekongestivi: Oni mogu pomoći u oslobađanju začepljenog nosa.
• Kortikosteroidi: dostupni su u obliku tableta, kreme, spreja za nos ili inhalatora. Pomažu u smanjenju upale.
• Imunoterapija: Ovo može pomoći čoveku da razvije dugoročnu toleranciju. Osoba će uzimati postepeno povećavajuće doze alergena, bilo kao tableta ili kao injekcija.
• Antagonisti receptora leukotriena (antileukotrien): Oni mogu pomoći kod nekih alergija ako drugi tretmani ne deluju. Lekovi blokiraju neke hemikalije koje izazivaju oticanje.

 Prevencija i mere predostrožnosti

Ne postoji način da sprečite ili izlečite alergiju, ali moguće je sprečiti reakciju ili iskontrolisati simptome ako se dogodi reakcija.

Oni koji su skloni alergijama treba da:

• Preduzmu mere za izbegavanje izloženosti poznatim alergenima
• Obavestite prijatelje, rođake, kolege i druge o alergiji
• Testirajte se na alergene da biste znali koje supstance treba da izbegavati.